moj dnevnik

Ako sebe objektivno pogledam ili ako pitate bilo koga ko me poznaje cucete da sam ja pametna,lepo vaspitana,obrazovana,darezljiva,brizna,kulturna,lepa,fina,zgodna,sexy....aliiiii ako pitate moj mozak ja sam CUDOVISTE. Toliko sam nesigurna u sebe da je to strasno. Mislim da sam odvratna,glupa,da se nikom necu svideti,da cu umreti sama,da nemam prijatelje,da me svi mrze,da mi se svi smeju... Kako idem u tesku gimnaziju ne mogu da imam bas sve dobre ocene,iako stalno vezbam mislim da sam debela,ruzna. Nisam iskompleksirana,samo nesigurna. Kada upoznam nekog decka potrosim sve vreme da ga ubedjujem da ne bude samnom dok me ne ostavi. Ne mogu nista lepo da kazem o sebi. Pricam stvari koje nisu istinite da bi izgledala kul. Zar nije bolje reci da sam ludovala ceo vikend nego da sam ucila matematiku? I onda mrzim sebe zato sto sam to rekla. Zato sto nisam svoja. Zato sto nisam iskrena. Zato sto se pravim da sam neko ko nisam. Ali sama ja nisam dovoljna. Verujem da to sve potice od onog zezanja u osnovnoj,ali uvek verujem da su ti ljudi u pravu sta ako ja jesam samo blind witch. Sta ako nikad necu biti nista bolje od toga. MRZIM SEBE. A ne mogu ni sa svojim psihijatrom da pricam o tome iako znam da mi treba pomoc.....To me toliko sputava u zivotu da mislim da nikad necu moci da se osecam dobro u svojoj kozi. Pristajem na kratke vezice,da budem kurva samo da ne bih bila sama,ali MRZIM SEBE ZBOG TOGA. I toliko sam ljuta. O Boze koliko sam samo ljuta na sebe... koliko mrzim ovu osobu u ogledalu...

Savrsen osmeh,savrseno prica,savrseno se ponasa,savrseno izgleda. Znam da nije savrsen,ali...on je PRVI decko zbog lod osecam prave leptirice u stomaku.  Slazemo se,pricamo,i jedino sam prema njemu iskrena i ne foliram se. Cak sam mu i rekla tri moje NAJVECE tajne jer ima takav uticaj na mene. Zelim SVE s njim.... Savrseno zar ne? Ne. Ima devojku...dve godine....Veza im je trenutno u problemu. Da...znam da cu biti povredjena kao i uvek,ali TOLIKO ga zelim....Rekao mi je da sve do pre neko vece nije znao da mi se svidja. A ka sam bila ubedjena da flertuje samnom...glupaca.... Ali pazite pricam o dodirivanju,mazenju,poljupcu u rame,gledanju,osmesima,grljenju....Ja o vuku,a vuk salje poruku xD(umirem)....ok pricamo jos o tome sto mi je pricao,kako kad nekog volis to moze da prestane kada upoznas nekoga ko ti se svidja,pricao mi je o ljubavi,o ozbiljnim vezama,o tome kako nikad nije preverio svoju devojku...i o najlepsem trenutku u mom zivotu....zamalo poljubac,sagnuo se donje usne su nam se dodirnule,a onda se odmakao jer je rekao da ne radimo stvari na pravi nacin. Zvao me je odmah posle da mi kaze da mu se svidjam,i da me pita da li hocu da to prestane na jednom poljupcu ili da li hocu nesto vise. Naravno rekla sam vise,on je prvi decko kome sam priznala osecanja i ne kajem se zbog toga,zam da je bilo glupo,ali se ne kajem... Ali onda ujutru druga prica...zaljubljenost mozda ipak ne pobedi ljubav(00:00 ON),nije lako odustati od nekoga koga volis...I sta sad? Sta sad ja daislim? Sta vi mislite? Da li ste bili u takvoj situaciji? Da li da ga zovem da blejimo? Da li mu se svidjam ili ne? Da li me samo koristi zbog problema u vezi?  Vetar... Sta mislite,da li da se nadam i da ne odustajem od nas ili se nikada necemo desiti?.....

Stvarno se nekad osecam kao budala xD sta god da se desava,ja odmah ovde pisem i cekam komentare da vidim sta da radim :) Secam se da sam nekad imala onaj dnevnik u svesci,ali ovo je mnogo bolje zato sto cujem tudja misljenja. Ali ne daj boze da neko ko me poznaje ovo cita umrla bih. Evo sta se sad desava. Prvo moj najbolji drug je saznao da sam jednom htela da se ubijem i sad hoce da pricamo o tome. Zasto mu je stalo? Nervira me,ne znam ni sta bi mu rekla. Samo se plasim da cu uraditi ono sto sa svima radim,da on hoce da pomogne,a da ga ja odgurnem i da vise nikad ne razgovaramo. Nadam se da to nece ni da pominje kad se vidimo,jednostavno ne znam sta bih mu rekla,a ni ne zelim ni sa kim da pricam o tome zato sto mi to vraca lose uspomene i  uznemirim se,pa mi ceo dan bude los. Druga stvar je malo srecnija i tice se momaka. Ovako upoznala sam jednog decka,ali je sve drugacije i ja nikad nisam nista tako radila pa ne bih opet da bude kao sa poslednjim deckom. Htela bih da ja "pobedim" xD Radi se o tome da on hoce da budemo prijatelji sa povlasticama i meni to odgovara,ali bi mozda ipak htela kasnije da budemo zajedno. Kako se sve odvija za sad. Bukvalno bih pomislila da mu se svidjam kao nesto vise. Stalno mi salje srca i zaljubljene smajlice,pricamo o svemu po ceo dan. Nervira ga sto mi se svidja neko drugi,kad mislim da nemamo sta da pricamo uvek me nesto pita,kaze mi da sam dusa,kad nisam nesto znala i on je pitao bas puno ljudi sta to znaci da bi mi pomogao.... Kaze da ne trazi vezu zato sto ide u Ameriku za manje od dve godine,sto ja mislim da je cista glupost. Ono sto mene zanima je prvo kako uopste idu te veze kao da smo prijatelji,a drugo  da li je moguce da se  on zaljubi u mene. Stvarno je fin,sta ako se ja zaljubim u njega a on ne u mene. Da li mozemo da budemo u pravoj vezi nakon nekog vremena. Sta da radim? Jos jedna stvar je to sto jedan mnogo sladak decko iz moje skole i stavila sam na fb ono lep,veza,misljenje i on mi je rekao da mu napisem. Naposala sam mu lep,veza verovatno misljenje  volela bih da te bolke uppznam. E sad,ako mu se svidjam i ako ppcne da me muva. Kako da delujem kul i ono nedodirljiva a da opet zna da sam zaintresovana? Sta da radim? I za kraj mnogo mi se svidja jedan decko iz Kraljeva. Cesto dolazi u bg ali ne znam kako bi sve to islo. Sta mislite o takvim vezama?8,

Nisam pisala neko vreme. Ali sam za to vreme zakljucila da mi se vise sve smucilo. Dosta mi je vise da budem svacija veza na neko vreme,a da u stvari nikome nije stalo do mene. Dosta mi je da svima budem na zadnjem mestu. Ako su vec sve opcije ispitali i nista im ne odgovara,mozda ce Nina hteti. Ako treba da se ode do delte, a svi ostali su zauzeti, da pozovemo Ninu,ona nema pametnija posla u zivotu. Zelim da to promenim,ali stvarno ne znam kako. Zelim da je nekom stalo,bilo kome. Ne mogu vise svima da budem poslednja. Smucio mi se da se osecam ovako. Svi znaju da sam uvek tu za njih,ali kad meni nesto treba,svet je odjednom prazno mesto. I sama znam da me koriste,ali ne znam kako to da promenim. Sta da uradim? Ne mogu vise da se ovako osecam kao da mi je tu kod srca nesto tesko i mogla bi da zaplacem svaki cas. Ali ja sam jaka. Pa rak sam u horoskopu. Jako sam emotivna,ali neverovatno to umem da sakrijem. Kad mi neki decko kaze da sam lepa dodje mi da ga gadjam necim. Mislim znam da nece nista ozbiljno,a ja zelim decka,kao pravog koji ce da me voli. Nisam vise depresivna sad sam uzasno tuzna i sve mi je tesko. Nije mi tesko da radim nesto,jer se uglavnom trudim da nesto radim,da ne bi razmisljala  o svemu. Nego se nekako tesko osecam,ne znam kako to da objasnim. A onda opet mislim da sam ja kriva. Da nekako dajem ljudima povod da me koriste. I ono sto me najvise ubija,mislim da sam losa osoba. I to me proganja. A sad mi se jos svidja jedan decko 94,i dopisujemo se na fb,ali se plasim da ga smaram. Ja sam debil,kad mi se neko svidja ne smem da zucnem,a kad mi se ne svidja onda sam u nekom fazonu -.-. Ne znam sta da radim... Pitanja na koja moram naci odgovor: Kako da smuvas nekog ko ti se svidja? Kako naci pravu vezu? Da li sam losa osoba? Zasto me svi koriste? Kako to da promenim? Zasto nikom nije stalo do mene?

 http://www.youtube.com/watch?v=cfPEcbdHHjU

Pa jebote mislim zao mi je sto psujem,ali zivot nije fer. I tako me je taj decko koj mi se svidja ostavio. Ali ja zelim da,ako neko ovo procita,analizira ovo umesto mene. Znaci da li je on normalan? I koji mu je djavo? Ovako smuvamo se,i odlepimo jedno za drugim. Provodimo svaki dan zajedno. Kaze mi da je zaljubljen u mene da hoce ozbiljnu vezu. Upozna me sa njegovima,ja mu kazem da uspori on nece,hoce da upozna moje. Pokloni mi brojanicu sve je kao iz snova. S A V R S E N O! Bas onakva veza kakvu sam zelela. Ali mi kaze da mi je najduza veza 20 dana. Uvek se cujemo,ne mozemo jedno bez drugoga,dovedem ga kod mojih sve je super,pricamo nema problema na vidiku. Ne znam ni kako da vam opisem koliko je ta veza bila savrsena,kao jedna od onih iz filmova. A sve on vodi,on hoce ozbiljno,kaze da je zaljubljen u mene,da sam jedno divno malo stvorenje,da me obozava. I prvi septembar on upoznaje moje sve savrseno,zove me ujutru da me probudi za skolu...Salje mi poruku kao sta ima,bla,bla pitam ga kad moze da se vidimo,on mi odgovara da ne zna. Nakon toga se ne cujemo par sati. I nakon tih PAR SATI!!!! on meni salje poruku da hoce da budemo samo ortaci. SAMO ORTACI!!! Ja tu odlepim svasta kazem,i "nagovorim ga" da samo napravimo pauzu. Kasnije kad sam se smirila uzmem ja kalendar da proverim bili smo zajedno tacno 20 dana. I sad ja nisam ni priblizno tuzna koliko sam besna. Bez obrazlozenja,bez icega samo tako. Nakon sto sam se zaljubilja u njega. Izbrisala sam ga iz prijatelja na fejsu. Ali sad ne znam kako da se postavim,sta da radim. Sta mu je bilo u glavi? Pomozite....

15.8 dan za ljubav pise u horoskopu,ja se smejem i mislim ma kakva ljubav za mene. Beer fest 15.8 i Strahinja pricamo,salimo se,prica mi kako sam lepa i kako ne moze da veruje da nemam decka. Odlazimo u luna park i ljubi me, savrsenstvo. Odlazimo u kafic sa drustvom, super se slazemo, otprati me do kuce kaze mi da mu se javim odmah ujutru,ali me zove nakon 20min, pricamo kaze mi lepo spavaj andjele. I tako pocnemo da izlazimo. Savrsen je,dzentlmen,pazljiv,sladak,lepo se ljubi,sve ima ato sam zamisljala od savrsenog decka. U osam dana nase veze se nismo videli dva dana, poklonio mi je brojanicu iii upoznala sam njegove. E tu nastaje moja zelja da ubrzamo vreme, ja njega poznajem samo osam dana a vec sam upoznala njegove. I sad on hoce da upozna moje, nije meni to problem, nego ja ne znam koliko vremena treba da prodje da bi bilo u redu da upozna moje. Naravno i ona bliskost koju ja zelim sa njim ne moze nakon nedelju dana ne moze da se desi. On je isto rak u horoskopu i oboje zamisljamo dugu i ozbiljnu vezu. Uhh mnogo sam zbunjena... Ne znam koliko vremena treba da prodje i da li su normalna ova osecanja ili je to samo neki pocetek?? Kako da se postavim?

Posto ja sada trazim neki znak zasto mi se sve ovo desava,zasto sam tako usamljena,zasto nikome nije stalo do mene,zasto niko nece da se druzi samnom,zasto ne mogu da nadjem nekog da me voli.... Pa pitam se da li je ovo znak... Juce sam izasla sa jednim drugom... Pricali smo i ja sam mu rekla da sam ja uvek iskrena,a on je dodao sem kad je o tebi rec. Sto je mene zacudilo jer nismo toliko bliski. Ali je on nastavio da prica o meni... Rekao je da ja ne zelim da idem na ekskurziju jer se nisakim bas ne druzim,jer  uvek kad oni pricaju ja se drzim po strani,slusam muziku,posmatram ih,necu nikome da se prva obratim....Da uvek izgledam tako ne zaintresovano,depresivno sto samo odbija ljude. Pa nisam ja kriva,trudim se,jednom nedeljno idem kod psihologa. Ali ne volim da budem sa ljudima,ne prijatno mi je. Rekao mi je i da sam dosadna,da se nikad ne salim...Ali je bio i bezobrazan,posto mi je rekao da nikad necu,ono cega se najvise plasim,upisati ETF,da on ne moze da me zamisli na masinskom,vec na politici ili psihologiji(sto ja zelim,ali mi mama ne da)...I sad da li je to taj znak? Da li je to ono gde gresim? I zasto je to uopste rekao kad nismo toliko bliski?

Ko zna zasto je to dobro?  Tesko  da je dobro,ali u glavi imam teoriju zasto se desava. U pocetku nisam htela da priznam sebi,ali sam posle shvatila. Sve to od osmog razreda dodje kao neka kazna. Pa realno ja prva verujem u karmu i logicno je. Mislila sam da sam najbolja,najlepsa,bila sam toliko uobrazena,gledala sve ljude kao da sam ja iznad njih,smejala im se,ogovarala,uhh,lagala,nisam obracala paznju na tudja osecanja,bila sam umisljenja,razmazena,gazila sam ljude jer mi se moglo,nikada se nisam izvinjavala... Bila sam uzasna,ne mogu sebe uopste ni da opisem sta sam sve mislila. Drugarice su mi stalno govorilre da imam samopouzdanja na izvoz. Ali sve se menja,zar ne? Ostala sam bez drustva,svi su sad mene prozivali,ogovarali,gazili me... U pocetku nisam to mogla da podnesem i mislila sam da su samo ljubomorni kreteni. A onda se jednog jutra sve promenilo. Ustala sam i shvatila da su u pravu. Ko sam ja, sta umisljam? Pa oni su u pravu,svi oni su bolji od mene, ja ne zasluzujem ni da zivim na ovoj planeti, kako sam uopste mogla da mislim da sam lepa, kad ne mogu ni da se pogledam u ogledalo. E kad sam prosla taj stadijum resila sam da moram da se promenim, da uradim nesto dobro. I to sam i uradila. Promenila sam se. Pocela sam da pomazem druguma,shvatila sam koliko sam pogresila,svima sam se izvinila (niko nije prihvatio izvinjenje iako sam bila iskrena),pocela sam da se bavim humanitarnim radom...Ali sam i dalje ne sigurna, koliko god momaka trcalo za mnom,ja cu i dalje stavljati mnogo sminke,malo jesti i mnogo vezbati. Sad ulazim u sve stvari iz jos petog osnovne. A trazim nekog ko je ispod mog nivoa u svakom smislu,jer bolje nisam zasluzila. Stalno sebi oduzimam one neke male radosti,jer ih nisam zasluzila. Ali i u zivotu,stalno kad mi se desi nesto lepo,za malo mi izmakne. I onda znam da moja kazna jos nije gotova,a mislila sam da sam se nakon tri godine iskupila za sve. Ako je u pitanju neka nagrada uvek cu biti neko mesto koje je tu ali niko ne obraca paznju kao cetvrto ili peto. Ako je neko drustvo ili decko uvek ce mi se javiti dva,tri puta i onda nista. A ja se samo pitam dokle? Sta jos da uradim? Kad cu ja dibiti samo malo srece,koju mi niko nece uzeti? Kad cu opet to zasluziti?

Ok,ovako svidja mi se jedan decko. Mnogo je sladak. Upoznali smo se u klubu i on je prisao meni i mojoj sestri i pitao me da igramo. Pitao me da li imam decka i rekla sam da ne i posle kad smo izasli napolje stalno smo nesto pricali i nesto me je zapitkivao i sve je zapamtio sta sam mu rekla. Pitao me je da li sam za jedno vece ili vezu,i ja sam mu rekla svejedno,trazio mi je broj,pa me je pitao da li hocu da ostanemo u vezi,otpratio me do kuce i sve to... Poslao mi je poruku odmah ujutru da se vidimo i pricali smo ceo taj dan. Onda smo se uvece videli, hteo je da budemo sami ali sam ja zapela da ide moja sestra sa nama. I sve vreme smo se zezali i nesto me je ispitivao,cak me je i nosio jer su me bolele noge zbog stikli. Posle je predlozio da odemo kod tog njegovog druga i mi smo rekle ok. Ali se totalno drugacije ponasa kad smo sami nego kad smo sa nekim. Kad smo sa nekim me kao ignorise,a kad smo sami me stalno nesto zapitkuje da li mi je hladno,da li sam ok,i takve stvari... I u svakom slucajo tamo kod njegovog druga je cekao da ostanemo sami da bi me poljubio i tako smo se ljubili mozda malo vise nego sto je ok za prvi dejt :/ ,rekao mi je da mu ne smeta sto sam nevina iako on nije,i kasnije je dosao moj teca po nas i otisle smo kuci. I ujutru mi se nije javio. Nakon dva dana sam se ja njemu javila i on mi je rekao da mi se dan pre toga nije javio jer je ceo dan spavao da ja ne bih pomislila nesto drugo,pitao me je da li me je teca nesto pitao i kad sam mu rekla da sam se posvadjala sa mamom pitao me je zasto i tako,uvece kad sam ga pitala da li hoce sa nama u klub rekao je da ce da izblei kod nekog ortaka i sad mi se nije javio dva dana. Sta da mislim? Da li mu se svidjam ili ne? :/

Isla sam na neku zurku pre jedno mesec dana (manje) i upoznala druga moje sestre,koji je presladak. Nisam sigurna da li me je gledao, mislim ja njega jesam i onda sam videla da i on mene gleda, ali nisam sigurna da li je to bilo zato sto sam ja njega gledala ili zato sto mu se svidjam. Onda mi je kasnije prisao neki drugi lik i pitao me da igram sa njim i ja sam bila kao pa ne znam ali mi je taj nazovimo ga XX rekao da idem. Kasnije kad je taj lik otisao XX mi je prisao i poceo da igra samnom i osmehivao se dok me je gledao i onda me poljubio. Ali sam ga ja pre toga videla kako se ljubi sa mojom sestrom(koja je bila totalno pijana i ne seca se toga). Kada smo izasli iz kluba pricao je samnom i opet mi se osmehivao a za moju sestru je rekao da je pijani konj. Ali kada smo izasli napolje zvao ga je neki drug i on nije znao da mu kaze kako se ja zovem(moguce je da me nije cuo ali opet). Nakon nekoliko dana ga je moja sestra pozvala da ga pita sta on misli o meni a on je rekao da je jos rano da bilo sta misli,ali je hteo da izadje samnom i mojom sestrom u kafic. Kad smo izasli moja sestra i njena drugarica su otisle u wc i mi smo ostali sami. Pricao mi je svasta,pustao mi muziku koju je snimijo(svira gitaru), pokazivao mi slike svog novog stana,slusao sta mu ja sve pricam, ali se nista sem toga nije desilo. Kada se vretila moja sestra ga je pitala sta je bilo sa nekom likusom koja mi se svidjala i on joj je rekao da nema nista od toga. Ali kasnije kada smo ja i moja sestra otisle u wc ona me je pitala da li smo se smuvali ja sam joj rekla da nismo i da ne mogu ja tu nista da uradim jer sam zensko,a ona mi je rekla da njemu treba nesto kao potvrda od devojke ili sta mi vec rece poenta je bila (valjda) da sam ja njega trebala da poljubim. Ali kad smo se vratile on i ta devojka sto je bila sa nama su pricali kao nesto kako njemu nedostaje njegova bivsa sa kojom je bio pre 2 godine(ko jos pati za nekim sa kim je bio u osmom razredu?). Onda je on rekao kako je najlepse da drzis nekoga u iscekivanju. Kada smo krenuli kuci i moja sestra i ta devojka koja je bila sa nama(a koja cesto izlazi sa njim) su krenule da plate svaka svoje, ali je on sve platio. Kada smo izasli i ja i moja sestra krenule kuci na suprotnu sranu od njega delovao je malo iznenadjeno jer nije znao da cemo tuda da idemo i poljubio me u obraz. Kada smo dosle kuci sestra mi je rekla da on nikad ne placa pice(iako je rekao da to stalno radi) i kad sam joj rekla da je rekao da je to uvek radi ona mi je rekla pa mozda.  I onda ja nisam znala sta da radim a najbolji drug mi je proverio horoskope(nisam sigurna da li verujem u to) i ispalo je za njega da ga ceka avantura sa mojim horoskopskim znakom,a meni da se klonim njegovog. I sta sad ja da mislim? Da li mu se svidjam ili ne? Da li je zaljubljen u tu bivsu ili ne? Sta cu ja sad?

Pisem ovo u skoli. Nemam sta da radim na odmorima. Niko nece da se druzi samnom,ali necu ni ja sa njima. Plasim se. Nije mi prijatno napolju. Hocu da se vratim u svoju sobu za svoj kompjuter. To je moj izbor. Ja biram da sedim ovde,pisem ovo i slusam muziku. Ocigledno je izbor drugih ljudi da ne pricaju samnom. Mozda je moja mama u pravu,mozda i imam negativan stav,ali ne mogu. Ne zelim. Nemam zelju ni za cim sem da pisem ovo,i da budem u svom krevetu. I to mi svakako daje vise vremena za razmisljanje. Ali mi daje i osecaj sigurnosti. Razmisljam o svemu i pokusavam da pronadjem sebe, ne znam da li je lezanje najbolji nacin za to,ali tako je kako je. Razmisljala sam o ljubavi. Zakljucila sam da je meni ljubav cudna, cudno se osecas i zavrsices povredjen. Mozda sam cudna ali ja cak ni ne zelim da budem u vezi,mislim ne zelim da zurim sa tim. Mnoge devojke mojih godina zure da budu u vezi pa zavrse sa Mr.Wrong, Mr.Player & Mr.Asshole i onda posle kukaju. Neke od njih su vec u osnovnoj skoli izgubile nevinost. Ja zelim da sacekam sa tim. Mozda je to klise,ali ja mislim da prvi put treba da bude sa nekim koga volis,ko te postuje,i ko te fizicki privlaci i naravno kad si dovoljno sazreo da uopste razumes to. Moja tetka kaze da za devojke prvi put odredjuje i ostale odnose u daljem zivotu. Ne razumem to da budes sa nekim u vezi samo da bi bio u vezi. Na primer moja sestra mi je juce rekla da je ona u vezi sa dva momka,a treci joj se svidja. Pa zasto je onda sa ovom dvojicom,kad joj se ne svidjaju? Ja bih,koliko god to u danasnje vreme nenormalno zvucalo, zelela da budem u vezi sa nekim ko mi se iskreno svidja,zbog koga bi osecala leptirice i sve ostalo. I kome god to da kazem ,od ljudi koji su moje godiste, mi kazu ti nisi normalna to ne postoji,moras da uzmes ono sto mozes. Svaki put kad mi neki decko pridje,ja se NECU smuvati sa njim ako mi se stvarno ne svidja. I to je problem,cim im kazem da me ne intresuju,krenu da me prozivaju. Zasto? Zato sto nisam kurva? Da li je to toliko lose? Ne kazem da sam svetica,mislim bila sam u dve veze koje nisu drugo trajale i bilo mi je odvratno. I ja znam da obucem kratku suknju i maicu sa dekolteom,ali u mom slucaju to nikada nije provokativno,kao kod nekih drugih devojaka. Samo ne razumem sta to govori o njima? Ali me zanima da li danas postoji decko koji bi mogao da ceni osobu kao sto sam ja,ili sam ja samo poludela? Ja se vodim parolom da je biti zensko stvar rodjenja,biti zena stvar godina,a biti dama stvar izbora. Takodje sam razmisljala o jos necemu. Jednom mi je moja bivsa najbolja drugarica rekla da je ljubomorna na mene jer sam prelepa,bolesno pametna,odrasli cene moje misljenje,uvek se bolje slazem sa starijim drustvom,uvek znam o cemu se govori bilo da pricamo o knjigama,politici,psihologiji. Da je takodje ljubomorna sto sam bez obzira na to sto imam 4 iz engleskog uspela da prodjem od 11200 dece u 125 za punu stipendiju za jednu godinu skolovanja u Americi. I onda sam razmisljala sta ako je nase prijateljstvo puklo zbog toga? Zbog ljubomore? A onda opet ja imam osecaj kao da sam bezvredna,da nista ne mogu,stalno imam osecaj da moram nesto nekome da dokazujem. Iako su moji roditelji potpuno opusteni i uopste mi ne stvaraju pritisak. Ja ga sama sebi stvaram u teznji ka nekom savrsenstvu i onda se uvek razocaram. Da li je moguce da ja ne primetim kada je neko ljubomoran na mene? Ali zasto bi bilo ko zeleo da bude na mom mestu? Zasto bi bilo ko zeleo da bude ja? Dali je moguce da sam se toliko izgubila u teznji za savrsenstvom, da ne primecujem sta sam sve do sad postigla? I zasto uvek sebi iznova i iznova postavljam to pitanje od kog cu da poludim ko sam ja i sta sam postigla?

Ne znam zasto sam bas danas odlucila da pocnem ovaj blog,ili znam. Znam da zvuci glupo imam tek 16 godina,ali mi se cini kao da sam sve izgubila. Nemam decka,losa sam u skoli i izgubila sam najbolju drugaricu sa kojom sam se druzila 12 godina. Nemam simpatiju,jedino sto me raduje je to sto imam dosta followersa na twitteru. Ja znam koliko ovo glupo zvuci. Boli me to sto ceo raspust,evo danas je trinaesti dan raspusta ja nisam izasla iz kuce. Nemam sa kim. Mama hoce da me posalje kod psihologa da vidi sta nije u redu samnom. I ona i tata i moj brat imaju puno prijatelja,pa moj brat sa 12 godina ima devojku. Niko iz mog odeljenja nije uopste na internetu sad za raspust ja,a ja se ne skidam jer nemam sta da radim. Niko me ne zove,mislim da kad bi umrla u ovoj mojoj sobi niko ne bi primetio. Tako sam usamljena. Kazu da Bog ima plan za svakoga. Koji mu je onda plan za mene? Sve sam pustila: udaranje u sedmom razredu,zvali su me blind witch u osmom i to sam pustila,jer sam se radovala srednjoj skoli,novom pocetku.Ocene su mi pale u prvom srednje za to sam sama kriva jer sam ocekivala ne znam ni ja sta u srednjoj skoli. A sad, e sad sam sve izgubila. I pitanje je sta dalje? Kako ustati? Svi mi govore da moram da se promenim,kako? Ne znam gde gresim. Ne znam sta to kazem,uradim,sta sam rekla,uradila da bih ostala ovako sama. Bog me je napravio ovakvu kakva sam. I sta sad,rekla sam da necu vise biti u depresiji da cu poceti da mislim pozitivno. Sta je ovde pozitivno? Najteze je sto se ja bukvalno nadam da je ovo dno dna. Samo da se ne bi jos nesto desilo,jer kad si na dnu mozes samo gore, zar ne? Ja se nadam da je ovo to dno. Sve je tako crno kao u nekoj rupi od 5m,vristim ali me niko ne cuje,molim za pomoc nista. Necu kod psihologa, nisam osoba koja ce tek tako reci e znas to,to i to ne valja. Ne cutacu,previse sam ponosna za tako nesto. Cutacu i vristacu u sebi. Moliti i zvati ne znam ni ja koga da mi pomogne. Po prirodi sam jedna od onih osoba koje vidite stalno nasmejana,sredjena. Ali kada pogledate u moje oci ne mozete mi reci da je to sreca. Ne mozete mi reci da sam srecna,ako bi ste posmatrali moje oci i osmeh odvojeno,zbunili bi ste se. Nije isto,toliko osmeha,a toliko tuge. Tesko mi je ali nikad necu plakati ni pred kim. Otici cu u svoju sobu u dva uvece i plakati na miru sama,moliti Boga da se smiluje,da mi pomogne. Nadacu se,verovati u bolje sutra. Ustacu iz kreveta nasminkati osmeh i nastaviti sa svojim danom,kao da se nista nije desilo. Danas je srpska nova godina,mom bratu dolazi drustvo,pravi decko drustvo,ja mislim da cu u krevet u deset. Umorna sam,od cega? Od zivota? Sa 16 godina sam umorna od zivota. Da li je to uopste moguce? Besna sam. Besna. Toliko losih osecanja u poslednje 4 godine. A onoga pre toga? E nicega se ja pre toga ne secam,sve dobre uspomene su potisnute losim. Znam,vidim kako mi se ljudi smeju,cujem sta pricaju. Opet cutim. Sta da kazem? Sem da se molim,da vristim da molim da prestanu. To ne mogu. Kazu da je samoubistvo nesto najsebicnije na svetu? Ali sta mi drugo ostaje? Sta?