moj dnevnik

Posto ja sada trazim neki znak zasto mi se sve ovo desava,zasto sam tako usamljena,zasto nikome nije stalo do mene,zasto niko nece da se druzi samnom,zasto ne mogu da nadjem nekog da me voli.... Pa pitam se da li je ovo znak... Juce sam izasla sa jednim drugom... Pricali smo i ja sam mu rekla da sam ja uvek iskrena,a on je dodao sem kad je o tebi rec. Sto je mene zacudilo jer nismo toliko bliski. Ali je on nastavio da prica o meni... Rekao je da ja ne zelim da idem na ekskurziju jer se nisakim bas ne druzim,jer  uvek kad oni pricaju ja se drzim po strani,slusam muziku,posmatram ih,necu nikome da se prva obratim....Da uvek izgledam tako ne zaintresovano,depresivno sto samo odbija ljude. Pa nisam ja kriva,trudim se,jednom nedeljno idem kod psihologa. Ali ne volim da budem sa ljudima,ne prijatno mi je. Rekao mi je i da sam dosadna,da se nikad ne salim...Ali je bio i bezobrazan,posto mi je rekao da nikad necu,ono cega se najvise plasim,upisati ETF,da on ne moze da me zamisli na masinskom,vec na politici ili psihologiji(sto ja zelim,ali mi mama ne da)...I sad da li je to taj znak? Da li je to ono gde gresim? I zasto je to uopste rekao kad nismo toliko bliski?