moj dnevnik

Pisem ovo u skoli. Nemam sta da radim na odmorima. Niko nece da se druzi samnom,ali necu ni ja sa njima. Plasim se. Nije mi prijatno napolju. Hocu da se vratim u svoju sobu za svoj kompjuter. To je moj izbor. Ja biram da sedim ovde,pisem ovo i slusam muziku. Ocigledno je izbor drugih ljudi da ne pricaju samnom. Mozda je moja mama u pravu,mozda i imam negativan stav,ali ne mogu. Ne zelim. Nemam zelju ni za cim sem da pisem ovo,i da budem u svom krevetu. I to mi svakako daje vise vremena za razmisljanje. Ali mi daje i osecaj sigurnosti. Razmisljam o svemu i pokusavam da pronadjem sebe, ne znam da li je lezanje najbolji nacin za to,ali tako je kako je. Razmisljala sam o ljubavi. Zakljucila sam da je meni ljubav cudna, cudno se osecas i zavrsices povredjen. Mozda sam cudna ali ja cak ni ne zelim da budem u vezi,mislim ne zelim da zurim sa tim. Mnoge devojke mojih godina zure da budu u vezi pa zavrse sa Mr.Wrong, Mr.Player & Mr.Asshole i onda posle kukaju. Neke od njih su vec u osnovnoj skoli izgubile nevinost. Ja zelim da sacekam sa tim. Mozda je to klise,ali ja mislim da prvi put treba da bude sa nekim koga volis,ko te postuje,i ko te fizicki privlaci i naravno kad si dovoljno sazreo da uopste razumes to. Moja tetka kaze da za devojke prvi put odredjuje i ostale odnose u daljem zivotu. Ne razumem to da budes sa nekim u vezi samo da bi bio u vezi. Na primer moja sestra mi je juce rekla da je ona u vezi sa dva momka,a treci joj se svidja. Pa zasto je onda sa ovom dvojicom,kad joj se ne svidjaju? Ja bih,koliko god to u danasnje vreme nenormalno zvucalo, zelela da budem u vezi sa nekim ko mi se iskreno svidja,zbog koga bi osecala leptirice i sve ostalo. I kome god to da kazem ,od ljudi koji su moje godiste, mi kazu ti nisi normalna to ne postoji,moras da uzmes ono sto mozes. Svaki put kad mi neki decko pridje,ja se NECU smuvati sa njim ako mi se stvarno ne svidja. I to je problem,cim im kazem da me ne intresuju,krenu da me prozivaju. Zasto? Zato sto nisam kurva? Da li je to toliko lose? Ne kazem da sam svetica,mislim bila sam u dve veze koje nisu drugo trajale i bilo mi je odvratno. I ja znam da obucem kratku suknju i maicu sa dekolteom,ali u mom slucaju to nikada nije provokativno,kao kod nekih drugih devojaka. Samo ne razumem sta to govori o njima? Ali me zanima da li danas postoji decko koji bi mogao da ceni osobu kao sto sam ja,ili sam ja samo poludela? Ja se vodim parolom da je biti zensko stvar rodjenja,biti zena stvar godina,a biti dama stvar izbora. Takodje sam razmisljala o jos necemu. Jednom mi je moja bivsa najbolja drugarica rekla da je ljubomorna na mene jer sam prelepa,bolesno pametna,odrasli cene moje misljenje,uvek se bolje slazem sa starijim drustvom,uvek znam o cemu se govori bilo da pricamo o knjigama,politici,psihologiji. Da je takodje ljubomorna sto sam bez obzira na to sto imam 4 iz engleskog uspela da prodjem od 11200 dece u 125 za punu stipendiju za jednu godinu skolovanja u Americi. I onda sam razmisljala sta ako je nase prijateljstvo puklo zbog toga? Zbog ljubomore? A onda opet ja imam osecaj kao da sam bezvredna,da nista ne mogu,stalno imam osecaj da moram nesto nekome da dokazujem. Iako su moji roditelji potpuno opusteni i uopste mi ne stvaraju pritisak. Ja ga sama sebi stvaram u teznji ka nekom savrsenstvu i onda se uvek razocaram. Da li je moguce da ja ne primetim kada je neko ljubomoran na mene? Ali zasto bi bilo ko zeleo da bude na mom mestu? Zasto bi bilo ko zeleo da bude ja? Dali je moguce da sam se toliko izgubila u teznji za savrsenstvom, da ne primecujem sta sam sve do sad postigla? I zasto uvek sebi iznova i iznova postavljam to pitanje od kog cu da poludim ko sam ja i sta sam postigla?