Nesigurnost
Ako sebe objektivno pogledam ili ako pitate bilo koga ko me poznaje cucete da sam ja pametna,lepo vaspitana,obrazovana,darezljiva,brizna,kulturna,lepa,fina,zgodna,sexy....aliiiii ako pitate moj mozak ja sam CUDOVISTE. Toliko sam nesigurna u sebe da je to strasno. Mislim da sam odvratna,glupa,da se nikom necu svideti,da cu umreti sama,da nemam prijatelje,da me svi mrze,da mi se svi smeju... Kako idem u tesku gimnaziju ne mogu da imam bas sve dobre ocene,iako stalno vezbam mislim da sam debela,ruzna. Nisam iskompleksirana,samo nesigurna. Kada upoznam nekog decka potrosim sve vreme da ga ubedjujem da ne bude samnom dok me ne ostavi. Ne mogu nista lepo da kazem o sebi. Pricam stvari koje nisu istinite da bi izgledala kul. Zar nije bolje reci da sam ludovala ceo vikend nego da sam ucila matematiku? I onda mrzim sebe zato sto sam to rekla. Zato sto nisam svoja. Zato sto nisam iskrena. Zato sto se pravim da sam neko ko nisam. Ali sama ja nisam dovoljna. Verujem da to sve potice od onog zezanja u osnovnoj,ali uvek verujem da su ti ljudi u pravu sta ako ja jesam samo blind witch. Sta ako nikad necu biti nista bolje od toga. MRZIM SEBE. A ne mogu ni sa svojim psihijatrom da pricam o tome iako znam da mi treba pomoc.....To me toliko sputava u zivotu da mislim da nikad necu moci da se osecam dobro u svojoj kozi. Pristajem na kratke vezice,da budem kurva samo da ne bih bila sama,ali MRZIM SEBE ZBOG TOGA. I toliko sam ljuta. O Boze koliko sam samo ljuta na sebe... koliko mrzim ovu osobu u ogledalu...