moj dnevnik

Ko zna zasto je to dobro?  Tesko  da je dobro,ali u glavi imam teoriju zasto se desava. U pocetku nisam htela da priznam sebi,ali sam posle shvatila. Sve to od osmog razreda dodje kao neka kazna. Pa realno ja prva verujem u karmu i logicno je. Mislila sam da sam najbolja,najlepsa,bila sam toliko uobrazena,gledala sve ljude kao da sam ja iznad njih,smejala im se,ogovarala,uhh,lagala,nisam obracala paznju na tudja osecanja,bila sam umisljenja,razmazena,gazila sam ljude jer mi se moglo,nikada se nisam izvinjavala... Bila sam uzasna,ne mogu sebe uopste ni da opisem sta sam sve mislila. Drugarice su mi stalno govorilre da imam samopouzdanja na izvoz. Ali sve se menja,zar ne? Ostala sam bez drustva,svi su sad mene prozivali,ogovarali,gazili me... U pocetku nisam to mogla da podnesem i mislila sam da su samo ljubomorni kreteni. A onda se jednog jutra sve promenilo. Ustala sam i shvatila da su u pravu. Ko sam ja, sta umisljam? Pa oni su u pravu,svi oni su bolji od mene, ja ne zasluzujem ni da zivim na ovoj planeti, kako sam uopste mogla da mislim da sam lepa, kad ne mogu ni da se pogledam u ogledalo. E kad sam prosla taj stadijum resila sam da moram da se promenim, da uradim nesto dobro. I to sam i uradila. Promenila sam se. Pocela sam da pomazem druguma,shvatila sam koliko sam pogresila,svima sam se izvinila (niko nije prihvatio izvinjenje iako sam bila iskrena),pocela sam da se bavim humanitarnim radom...Ali sam i dalje ne sigurna, koliko god momaka trcalo za mnom,ja cu i dalje stavljati mnogo sminke,malo jesti i mnogo vezbati. Sad ulazim u sve stvari iz jos petog osnovne. A trazim nekog ko je ispod mog nivoa u svakom smislu,jer bolje nisam zasluzila. Stalno sebi oduzimam one neke male radosti,jer ih nisam zasluzila. Ali i u zivotu,stalno kad mi se desi nesto lepo,za malo mi izmakne. I onda znam da moja kazna jos nije gotova,a mislila sam da sam se nakon tri godine iskupila za sve. Ako je u pitanju neka nagrada uvek cu biti neko mesto koje je tu ali niko ne obraca paznju kao cetvrto ili peto. Ako je neko drustvo ili decko uvek ce mi se javiti dva,tri puta i onda nista. A ja se samo pitam dokle? Sta jos da uradim? Kad cu ja dibiti samo malo srece,koju mi niko nece uzeti? Kad cu opet to zasluziti?

Ok,ovako svidja mi se jedan decko. Mnogo je sladak. Upoznali smo se u klubu i on je prisao meni i mojoj sestri i pitao me da igramo. Pitao me da li imam decka i rekla sam da ne i posle kad smo izasli napolje stalno smo nesto pricali i nesto me je zapitkivao i sve je zapamtio sta sam mu rekla. Pitao me je da li sam za jedno vece ili vezu,i ja sam mu rekla svejedno,trazio mi je broj,pa me je pitao da li hocu da ostanemo u vezi,otpratio me do kuce i sve to... Poslao mi je poruku odmah ujutru da se vidimo i pricali smo ceo taj dan. Onda smo se uvece videli, hteo je da budemo sami ali sam ja zapela da ide moja sestra sa nama. I sve vreme smo se zezali i nesto me je ispitivao,cak me je i nosio jer su me bolele noge zbog stikli. Posle je predlozio da odemo kod tog njegovog druga i mi smo rekle ok. Ali se totalno drugacije ponasa kad smo sami nego kad smo sa nekim. Kad smo sa nekim me kao ignorise,a kad smo sami me stalno nesto zapitkuje da li mi je hladno,da li sam ok,i takve stvari... I u svakom slucajo tamo kod njegovog druga je cekao da ostanemo sami da bi me poljubio i tako smo se ljubili mozda malo vise nego sto je ok za prvi dejt :/ ,rekao mi je da mu ne smeta sto sam nevina iako on nije,i kasnije je dosao moj teca po nas i otisle smo kuci. I ujutru mi se nije javio. Nakon dva dana sam se ja njemu javila i on mi je rekao da mi se dan pre toga nije javio jer je ceo dan spavao da ja ne bih pomislila nesto drugo,pitao me je da li me je teca nesto pitao i kad sam mu rekla da sam se posvadjala sa mamom pitao me je zasto i tako,uvece kad sam ga pitala da li hoce sa nama u klub rekao je da ce da izblei kod nekog ortaka i sad mi se nije javio dva dana. Sta da mislim? Da li mu se svidjam ili ne? :/